Skoro stogodišnjak, radio, koga je Maršal Makluan nazvao bubanj vremena i topao medij, evoluirao je u raznim pokušajima definisanja, kao personalni medij, intimni, sporedni, sekundarni, lični, ali svi su saglasni da je bio i ostao, najbrži i sveprisutni medij. Danas se deo publike od njega udaljava ili ga traži na onim mestima gde se, usred tehnološke revolucije on probija, potvrđujući višedecenijsku vitalnost i suštinske razloge svoga opstanka. Krizna vremena, ugroženost ljudi na bilo koji način i danas potvrđuju nezamenjivost radija kao sredstva masovnog komunicranja. Mirni i stabilni periodi takođe ne istiskuju ovaj medij. On je nenametljiv, ne ometa druge naše aktivnosti na poslu, u kući, na putovanju, bez obzira da li vozimo mi ili neko drgi. Da li će dobiti tekst i sliku u procesu medijske konvergencije i da li ćemo njegove sadržaje primati pretežno putem inteneta ili drugih platformi, manje je važno. Radiju je zvuk osnovno izražajno sedstvo čija je slikovitost višestruko potvrđena. Ovo je knjiga za studente novinarstva, ali i za širu stručnu javnost, pa i sve one koji vole radio kao staog medijskog prijatelja. To je osvrt na nastanak radija i njegov sadašnji život, ali i na novinarska umeća koja ovaj medij čine specifičnim.
