Metodologija projekta 1 : Nasukani brodovi

Veza između arhitekture i putovanja nije samo stilske prirode. Za Le Korbizijea su upravo brodovi bili metafora modernog stila. Ali ovog puta plan puta je taj kojim se određuje pravac i smer, i u tom smislu nije slučajno što je najveći deo knjige posvećen ideji o kretanju. Od dvanaest „samo“ dva poglavlja odnose se na potencijalna odredišta, odnosno ciljeve, a njihove interpretacije imaju tendenciju napuštanja dosegnute daljine, i novo otvaranje sveta koji nije bio vidljiv sa polazne tačke.

Ali kako ne bi sve ostalo samo u metaforama koje su poslužile za definisanje strukture sadržaja ove knjige, pogledajmo šta je unutar tih tekstova. To su tekstovi koji u zbiru pružaju mogućnost celovitog sagledavanja arhitektonskog posla, pokušaj da se disciplina „disciplinuje“ na svim mogućim i nemogućim mestima, u sekvencama koje dodiruju druge ili njoj srodne diskurse – rutom samom po sebi – još preciznije, životom u i izvan nje. Arhitektura je ovde takoreći u svemu. Ona je instrument za markiranje koordinata koje „plovidbu“ drže na pravom kursu imaginarnog kompasa i beskrajne mape. Sve pojmovne sličnosti koje su dokazale očekivane i one druge jezičke sinhronicitete samo pojačavaju ideju o jedinstvo arhitekture i neprekinutog pokreta. Može se učiniti paradoksalnim u odnosu na prirodu arhitekture i potrebu arhitekata da se vremenom ubrizganim u materijal dokazuje i njena materijalna vrednost. Mada budimo iskreni, samo metodološki, projektujemo obrt neophodan u momentima u kojima se metod iscrpljuje oblikom svoje zabeležene geneze. Njegova razgradnja u daljem sledu, otkriva unutrašnjost vrednu nastavka, a apstraktno mišljenje koje nosi u sebi odvaja se poput oblika od metoda kojem je bio formalno dat.

Na nekoliko nivoa možemo posmatrati ovu knjigu. Možemo u njoj pronaći elemente romana fantastične sadržine. U nekim momentima imaćemo utisak da je reč o novinarskim člancima nekog dnevnog lista, koji ima reč „danas“ u svom imenu. Imaćemo filmske scene pred očima u trenucima kada nam budu nedostajale slikovne potvrde (pošto u knjizi nema slika) onog što smo zamislili. Biće trenutaka koji podsećaju na emisije kakve gledamo na kanalima National Geographic i Discovery, uključujući i momente između odlutalih misli i lakog snoviđenja, ili ćemo pak imati u rukama priručnik za montažu nameštaja ili priključak uređaja.

Spisak arhitekata čija se imena u različitim autorskim i uredničkim ulogama nalaze u impresumu knjige idu u prilog kompleksnosti arhitektonskog posla koji nije prevashodno u rečima već u živom prostoru, da ostanemo u duhu teksta: prostranstvima, pa je načelo  izmicanje kraja, kontinuitet koji još jedan poznati arhitekta (Nuvel) naziva igrom zavođenja.