Objavljena posle Kore (1953) i Nepočin-polja (1956), Sporedno nebo (1968) prva je knjiga Popine pune pesničke zrelosti. Strogo promišljena po kompoziciji (sastavljena od sedam ciklusa – „Zev nad zevovima”, „Znamenja”, „Razmirica”, „Podražavanje sunca”, „Raskol”, „Lipa nasred srca” i „Nebeski prsten” – od kojih svaki ima po sedam pesama), puna Popinih neponovljivih paradoksa, metaforičnih obrta i neodoljivog humora, duboka i zagonetna po svojoj osobenoj kosmičkoj tematici, ova zbirka sigurno je jedan od vrhunaca srpske poezije 20. veka. Kao pogovor preštampan je prikaz Sporednog neba Ivana V. Lalića, jedan od najboljih sažetih pogleda na Popino pesništvo.