Vang Sjufeng, autorka knjige „Beskrajna priča o čaju”, objavljene u saradnji Izdavačke kuće Džeđiang i Čigoja štampe, ostavila je upečatljiv utisak tokom Sajma knjiga u Beogradu. Književnica i dekanka Instituta za kulturu čaja pri Univerzitetu provincije Džeđiang, u Beograd je došla sa svojim studentima i profesorima koji su dočarali umetnost čajnih ceremonija i lepotu duha i duše čaja.
U bajkovitom kineskom sajamskom prostoru našla se i tipična čajdžinica iz Džeđianga, sa nameštajem i rekvizitima donetim iz ove južne kineske pokrajine, a ceremonija pripremanja i degustacije čaja izazvala je veliku pažnju i posetilaca i medija. Slike i video-zapisi ove živopisne veštine i atmosfere u kući čaja bile su uobičajen pratilac gotovo svih priča o Sajmu knjiga i Kini kao počasnom gostu.
Nije ni čudo. Ako išta može da opiše, dočara i objasni nesvakidašnje bogatu kulturu ove zemlje, onda je to čaj, čudesna biljka koja je vezivno tkivo kineske civilizacije. U kineskoj tradiciji i kulturi predstavlja sve ono što je najbolje, najplemenitije i najuzvišenije u čoveku, njegovom životu i odnosu prema drugima. Prima se i poklanja u znak poštovanja, ljubavi, časti i odanosti, istovremeno bivajući i neizostavan deo svakodnevice, duhovnog, intelektualnog i kreativnog pregnuća.
Skriveni šarm čaja
Čaj je zavodljiv napitak i ko ga jednom okusi ostaje mu trajno odan i posvećen, što potvrđuje i životna priča Vang Sjufeng. Ova književnica bogate naracije, autorka brojnih romana i dobitnica prestižne kineske Maodunove nagrade za književnost, potpuno se predala zagrljaju čaja. Ne samo da je svoju književnu strast posvetila pisanju knjiga o čaju, već je otišla i korak dalje – osnovala je pre osam godina Institut za kulturu čaja pri Univerzitetu poljoprivrede i šumarstva provincije Džeđiang.
Svoj književni dar potpuno ste posvetili čaju. Kako je došlo do tog zaokreta u vašim spisateljskim interesovanjima?
Odluku sam donela upravo zbog neodoljivog šarma i privlačnosti čaja i bogate filozofije koju kultura čaja ima u sebi. Nema ničeg boljeg i kompetentnijeg od čaja što može sveobuhvatno da simboliše i ovaploćuje jedan narod i mislim da je čaj, kako u materijalnom, tako i u duhovnom smislu, upravo najbolji simbol kineskog naroda.
Pored toga, čaj je simbol povučenosti, požrtvovanosti i drugih vrlina kineskog naroda, ali i koncentrisano ovaploćenje Konfučijevih misli, taoističkih i budističkih verovanja. Kultura čaja je, takođe, neodvojiv deo kineske kulture, a čaj je najbolji medijum putem kojeg se širi kineska kultura po svetu. Upravo zbog tih razloga, preporučujem svima onima koji žele da se upoznaju sa kineskom kulturom, da svoj prvi korak percepcije Kine upravo naprave u kontaktu s čajem.
Susret umetnika i sudbine
Čaj je postao deo i vašeg pedagoškog usmerenja. Prva knjiga o čaju bila je i zametak osnivanja Instituta za kulturu čaja u okviru Univerziteta provincije Džeđiang.
Pre dvadesetak godina, kada sam pisala Trilogiju o uzgajivačima čaja, nisam shvatila da sam se susretala sa svojom sudbinom. Svakom pravom piscu ili umetniku suđeno je da se u svojim književnim ili umetničkim radovima susretne sa svojom sudbinom. Kada sam pisala taj roman, nisam očekivala da ću jednog dana biti svim srcem posvećena čaju. U tom smislu, čaj je upravo moja sudbina.
Čaj je nešto bez čega se ne može zamisliti naša svakodnevica. Kinezi ga smatraju jednom od nekoliko stvari neophodnih za egzistenciju, zajedno sa drvetom za potpalu vatre, pirinčem, uljem, solju, soja-sosom i sirćetom. U tom smislu, čaj je poput sunčevih zraka, vazduha i vode, naša svakodnevna potrepština. S druge strane, čaj se poredi i sa muzikom, šahom, kaligrafijom, slikarstvom, poezijom i vinom, što znači da udovoljava i duhovnim potrebama ljudi. Zahvaljujući tome, čaj je savršen spoj ljudskog materijalnog i duhovnog sveta, on je poput lista drveta koji je integritet lica i naličja, jednog celovitog i potpunog života.
Institut za kulturu čaja na čijem ste čelu tesno sarađuje sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu, gde je ove godine otvoren i Konfučijev institut. Kako je došlo do te saradnje?
Od ideje osnivanja Konfučijevog instituta do njene realizacije prošlo je punih sedam godina. Mi smo najpre nameravali da ostvarimo saradnju sa nekim italijanskim fakultetom, zatim smo obišli i nekoliko fakulteta na Kipru i na afričkom kontinentu. Na kraju smo došli u Srbiju. Univerzitet u Novom Sadu pokazao je veliku zainteresovanost za saradnju. Delegacija Univerziteta kasnije je bila naš gost u Kini, ponevši odatle dobre utiske i naša saradnja je u maju ove godine urodila opipljivim rezultatom – otvaranjem Konfučijevog instituta u Novom Sadu.
Dunavski randevu
Ovo je moja treća poseta Srbiji, a moj susret sa Srbijom i saradnju sa Novim Sadom doživljavam kao sudbinsku ljubav koja me je dugo čekala i došla u pravom trenutku. Zbog te ljubavi gajim velike simpatije prema Srbiji i njenom narodu.
Na obalama Dunava, na novosadskom keju, vaši studenti priredili su čajnu ceremoniju na otvorenom. Nesvakidašnji doživljaj, a taj susret čaja i Dunava opisali ste kao simbol susretanja kulture Istoka i zapadne civilizacije.
Upravo tako. Filozofski fakultet nalazi se pored Dunava, a naš performans smo nazvali „Čaj i talasi Dunava – ispijanje u čast mira“. Naš cilj dolaska u Srbiju je da produbljujemo prijateljstvo između dva naroda, a naš susret s ovdašnjim prijateljima smatram rukovanjem dve civilizacije.
Književnost zbližava narode
Neposredno pre zvaničnog otvaranja 59. Međunarodnog sajma knjiga upriličena je svečanost povodom potpisivanja ugovora između izdavačke kuće Džeđiang, Čigoja štampe i Kineskog međunarodnog radija o izdavanju deset knjiga o kineskoj kulturi i istorije odnosa Kine i Srbije, promocija knjige „Beskrajna priča o čaju” i dijalog o kulturi čaja i kulturi vina.
Ovom veoma posećenom događaju prisustvovali su i Sun Šoušan, zamenik direktora Uprave za radio, televiziju i film, njegova ekselencija Li Mančang, ambasador NR Kine u Beogradu i Žarko Obradović, predsednik odbora Skupštine Srbije za saradnju sa Kinom. O kulturi čaja i kulturi vina govorili su Vang Sjufeng i Ratko Božović, a ugovor o izdavačkoj saradnji potpisali su Tong Đian, predsednik izdavačke kuće Džeđiang, Žarko Čigoja, direktor Čigoja štampe i Tian Yu, šefica redakcije za srpski jezik Kineskog međunarodnog radija.
Obraćajući se prisutnima, Sun Šoušan je između ostalog rekao:
“Čast mi je da u ime glavnog odbora kineske nacionalne izdavačke kuće za radio, film i televiziju uputim iskrene čestitke povodom uspešne saradnje između izdavačke kuće iz provincije Džeđiang, izdavačke kuće Čigoja i Kineskog međunarodnog radija. Potpisivanje ugovora o izdavanju knjiga na srpskom jeziku o kineskoj kulturi jedan je od novijih uspeha na polju kulturne saradnje koja je poslednjih godina sve bogatija, a rezultati sve veći. Srpska i kineska strana su putem kulture kao posrednika, oslanjajući se na knjige i izdavačku delatnost, priredile ovu jedinstvenu kulturnu aktivnost od izuzetnog značaja za pospešivanje međusobnog upoznavanja i produbljivanje prijateljskih odnosa“.
Izvor: NIN
Autori: Džao Peng, Lidija Obradović
