„Ustajala bol”, koju nam provetrava ova zbirka, govori o bolima našeg vremena, u kome se „ljudi strahovima čuvaju”, a tu evoluciju „neće preživeti neadaptivni”, kako naglašava u uvodnoj pesmi Kasalovićeva. Upravo se u toj finoj angažovanosti, koju nam nudi svojom zbirkom, simptomatičnog naslova Alarm, ogleda i promena poetike ove autorke, gde su sada sve lične boli potvrđene kolektivnim ranama sa nemogućnošću iskazivanja. Ova zbirka je alarm, poziv na buđenje, ali ne i poziv na promenu, jer za to je već kasno, nego poziv za novo doba, novo normalno, za novi identitet sa epskim autotjunom, za globalno mrtvilo sa simuliranim životom. Pesimistički ton knjige je zapravo realni optimizam, ne nada, ne „biće bolje”, ne „strpljen – spašen”, nego „ovo nije mesto za decu / nije”.
Žarko Milenković,
književni kritičar
