Eva Lipska završila je novu zbirku pesama naslovljenu sa Draga gospođo Šubert… Gospođa Šubert kao junakinja njenih pesama pojavila se prvi put 1997. godine u zbirci Ljudi za početnike. Nova zbirka sastoji se od pedesetak pesama-pisama upućenih „dragoj gospođi Šubert“ pisanih poetskom prozom. „Pisma“ su, kako je to već uobičajeno za stil Lipske, veoma sažeta i metaforizovana. Njihova tematika je, kako je napisao kritičar Marjan Stala, neuhvatljivost unutrašnjeg i spoljašnjeg iskustva. To iskustvo ispunjeno je značenjima i uznemirujuće kao i njene pesme. Nemoguće ga je obuhvatiti jednim čitanjem već mu se treba vraćati, udubljivati se u njega, posmatrati svet koji nas okružuje iz njegove perspektive. Što nije ništa novo kad je u pitanju poezija poznatih pesnika, a Lipska u takve spada. Jedan je od najoriginalnijih savremenih pesnika generacije Novog talasa. Mada, uvek je bila po strani. Međutim uočljiva, zbog svoje izrazite poetske dikcije, sjajne metaforike, gustine značenja, paradoksalnosti izraza. Uvek, jer je i autor kabaretskih pesmica, tekstova za pop i rok pevače nekoliko poljskih bendova, feljtonista. Istovremeno je i dobitnica najprestižnijih književnih nagrada i odlikovanja. A predlagana je od strane Austrije i Nemačke za Nobelovu. Čest je gost i učesnik najznačajnijih festivala poezije u svetu. Prevođena je na tridesetak jezika. U Srbiji gotovo u celosti je prevedena, objavljena i široko prihvaćena. Pisma gospođi Šubert piše muškarac sa kojim je povezuje zajednička prošlost, zajednička mladost, a po svoj prilici i zajednička ljubav. Danas su oboje „deca skrušene starosti“. U pomenutoj zbirci Ljudi za početnike pošiljalac pisama pojavljuje se u pesmi „Gospodin Šmeterling i neizbežnost disharmonije“. Dakle, reč je o „gospodinu Leptiru“. Prema tome, gospodin Šmeterling i gospođa Šubert nisu junaci romana već učesnici poetske igre. To dvoje Bečlija povezuje posebno osećanje za jezik, zaljubljenost u paradoks, iznenađujuće asocijacije, višeznačnost reči i pojmova, ironija, ponekad i sarkazam, kao i ponavljanje određenih motiva, kao što su vreme, prošlost, sećanje. Jer, pesnikinja u jednoj pesmi-pismu kaže: „Dobro je da postoji još uvek zemlja koja je svuda i naziva se Poezija“.