Pedeset cvetova zla

Bodler se po opštem mišljenju smatra začetnikom moderne poezije, a Cveće zla zbirkom koja, naročito svojim potpunijim, drugim izdanjem iz 1861. godine, anticipira mnoge ključne preokupacije poezije 20. veka, pa i današnjeg vremena. U ovom izboru predstavljen je i zreli Bodler, koji je za izdanje iz 1861. napisao svoje velike „pariske pesme” („Labud”, „Male starice”, „Sedam staraca”, „Jednoj prolaznici”, itd) i nesvakidašnju poemu „Putovanje”, postajući na taj način prvi pesnik uzburkanog života velikog grada, onoga što je on sam u mladosti nazvao „heroizmom modernog života”; ali i rani Bodler, pesnik čame i splina, i Bodler srednjeg perioda, pesnik stalno obuzet zlom i svešću o zlu („Čitaocu”, „Lešina”, „Putovanje na Kiteru”). Kojenovi komentari uz pesme treba da omoguće današnjem čitaocu tačnije razumevanje i puniji doživljaj Bodlerove poezije, a u zaključnom eseju on stavlja u prvi plan izuzetnu koncentraciju Bodlerovog pesničkog izraza, tako atipičnu za poeziju 19. veka, i opiranje bodlerovskog senzibiliteta svakom svođenju na neku unapred datu formulu, bila ona moralne, ideološke, filozofske ili religiozne prirode. [V. intervju Leona Kojena o Pedeset cvetova zla: Ranija izdanja Kojenovih prevoda Bodlerovih pesama (Iz „Cveća zla”), sa manjim brojem pesama, takođe su bila objavljena u biblioteci Arahna, poslednje od njih 2013. godine.