Prva zbirka Kristine Simonović, Nije bol prava linija, nije samo osvojila srca čitalaca, već je pružila uvid u jedan novi svet, u svakodnevicu i normalnost mnogih pojedinaca, prateći prirodan proces i ton individualnog mentalnog sklopa, koji teče od depresije do ekstremne euforije.
Reče ona umačući pomfrit u sladoled, kao nova zbirka, donosi pred nas nešto drugačiju strukturu, podeljena je u tri gradacijski formirane celine, Odrastanje, Oproštajna pisma i Život. Nalik romanu u stihu, oštro kritikujući sebe i nasleđeni sistem vrednosti, autorka vrlo direktno komparira brutalan svet u kome se nalazi, ispunjen lažnim moralnim vrednostima, očekivanjima i osudama, sa svojom krhkom unutrašnjošću i realnim željama i ciljevima.
nezavisna žena u tridesetim
je najbolje zanimanje
trči
padne
ustane
nastavi
juri
žuri
zastane
zaplače se
prestane
uzdigne se
za svoju slobodu
neprocenljivo
