Kiša zorom poji ožednela polja, Prosuo se pehar zemaljskoga praha, Od svega si draža, od svega si bolja, Sklonjena od tuge, sklonjena od straha. Cvrkut vrapca budi iz dubokih sanja, Vetar lomi cveće, latice se krune, Od svega si veća, od svega si manja, U ljubav se sunce svake zore kune. Drhti lišće mlado, nebo mu se klanja, Svetlost cepa senke i prosipa sjaj, Od svega si veća, od svega si manja, Gde početka nema ne vidi se kraj. Kiša zorom poji ožednela polja, Trave jedva dišu, dolaze do daha, Od svega si draža, od svega si bolja, Prosula si pehar zemaljskoga praha.