Beskrajna života polja…
Izgubljena duša moja,
samo slika od obrisa,
u svem smislu od besmisla…
U meni se vatre pale,
Sunca oganj duh mi ospe,
i gromovi kad raspale
urlik nebu da se prospe.
Daj, zasvetli bar kô svitac,
iskricom u mrklom mraku,
tražim tvoga svetla hitac
i Nojevu novu barku…
Ostavljam vam zavet, kćeri,
u sreću vas sve tri kunem.
Punih pluća diš’te život,
obraz čist i večno rumen!
