Versameleon

Iz kritike: „Knjiga Saše Jeftića „Varsameleon” neobičan je i redak pesnički eksperiment čiji bi se autor mogao okarakterisati i kao Vinaver 21. veka. Reč je o knjizi intrigantnog naslova koji je sam po sebi metatekst. Da se podsetimo, Varsameleon je zapis na kraju Miroslavljevog jevanđelja, ispod zapisa Gligorija Dijaka, za koji se dugo verovalo da predstavlja ime nepoznatog prepisivača većeg dela jevanđelistara. Reč „varsameleon” je zapravo slavinizirana grčka složenica βάλσαμελαιον i znači „balsamovo ulje”. Na taj način pesnik već naslovom primenjuje poetiku postmodernizma koji je relativizovao značaj autorstva. Nepoznati prepisivač jevanđelistara, kome je dugo pripisivano pogrešno ime, postaje tako simbol svih onih koji su zvaničnoj književnoj istoriji nepoznati, bilo zbog svesno odabrane pozicije književnih autsajdera, bilo zbog objektivnih društvenih okolnosti i činjenice da se književno ime kod nas ne stiče tako lako. Uz to, onaj koji piše danas često se oseća kao prepisivač već napisanog, zbog starog lamenta nad time da je u književnosti već sve napisano i da novih tema nema. Knjiga u celosti aktualizuje književne teorije 20. veka, a naročito moderne, ekspresionizma i postmoderne budući da polazi od postmodernističkog stava o kraju književnosti na isti način na koji je postmoderna izrodila ideju kraja istorije, kao kraja velike ideje smisla. Njen poetički temelj čine ključne odlike postmodernizma: stilski eklekticizam, odnosno istraživanja granica žanra, svakodnevne, obične, čak trivijalne teme (uriniranje u toaletu, npr.), igranje rečima, ironija i kosmopolitska otvorenost (nasuprot tradicionalnoj ili nacionalno zadojenoj poeziji).“ Danijela Kovačević Mikić, časopis Gradina 89/2019