Neimenovani junak dela „Vetar sa zvezdane planine”, koji će na trenutke probuditi sećanje na Egziperijevog Malog princa, pita se – gde se tačno nalazi ono što traži: da li je to na nebu, gde se nalazi „zvezdana prostirka” kojom se pokrivamo pre nego što utonemo u san, i gde je stalno aktivan „dopisivač nebeskih pojava”; ili je to na zemlji, negde među šumama, rečicama, životinjama… Junak najzad shvata da se pravi odgovor na to pitanje nalazi u jednom neobično običnom gestu. On lèže na zemlju, u polje jagoda; okružen je zujanjem pčela i okreće lice ka nebu. Osećajući da je u tom času – „istinski živ i srećan”. https://www.krk.rs/post/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B…