Zamka globalne mreže : poezija u reči i slici

Zamka globalne mreže je, više nego očevidno, zbirka pisana u grču, u bolu, zbirka pisana nesanicom i u nesanici, zbirka boje nostalgije i sa ukusom teskobe, beznađa i nerešive, neizlečive tuge, zbirka koja je i svog tvorca „uhvatila“ u mrežu – mrežu očaja, ali i mrežu prkosa, mrežu nemoćnog gneva, ali mrežu iskrenog, ljudskog sapatništva i razumevanja. Mrežu koja je nad svačijom dušom razapeta i u koju se „lovi“ i ono što može da ubije, kao i ono što može da spasi. Ova čudna Mraovićeva naprava, zbirka poezije, svojevrsni je amalgam, lekovita smesa koja se na bolno mesto privija, ne toliko da izleči – koliko da pruži snage da se naglas izgovore, i čuju, i reči – Al više/ ni majke/ ni otadžbine/ nemam / – i da se uprkos toga, tim i takvim naglas izgovorenim rečima, nastavi sa životom.