Jesenje nebo umiveno kišom, Jato ptica prolete kraj mene, Vođen nekom silom višom Svetlost vidim a ne sene. Prohladni jesenji vetar, Nešto steže u grudima, Zemlja, drvo, voda, etar, Okruženi smo čudima. Put uzbrdo upliće i vodi, Sporo idem, nebu bliži, Vazduh oštar, reže, godi, Od najnižeg ja sam niži.