Delo Mila Lompara Pohvala nesavremenosti sigurno je utočište i bezbedan zaklon pred olujama savremenosti. Vidimo ključni dokaz da delovanje i smisao fenomena nesavremenosti nije osuđen na poraz u suočavanju sa prenaglašeno hvaljenom savremenošću.
Stefan N. Dragićević: Iz recenzije
Šta nam donose i otvaraju horizonti eseja Mila Lompara? Tamo gde nas Lompar, radoznalo i nadahnuto, vodi kao putopisac sačekuje nas društveni antropolog i mislilac. Tamo gde nam se otvaraju pravci njegovih uvida u stanje krize srpske nacionalne svesti sačekuje nas i nepogrešivi tumač evropske duhovne krize kao posebnog iznenađenja na širem vidiku savremenosti. Tamo gde nas, korak-po korak, vodi ispitivač raspona egzistencijalne urbane samoće sačekuje nas neumoljiv antiutopijski um i metafizički mislilac Lompar. Pred nama je nov, asocijativno veoma razuđen, a vitalno magičnom kopčom nesavremenosti, celovito umrežen metod osobitih eseja. Nadahnut i po svim odlikama zaista otkrivalački jedinstven. U proteklih sto godina srpska književnost dobila je svoje vrhove među piscima eseja: Isidoru Sekulić, Slobodana Jovanovića, Anicu Savić Rebac, Miloša Crnjanskog, Stanislava Vinavera, Milana Kašanina, Miodraga Pavlovića i Jovana Hristića. Sada se tom zvezdanom jatu pridružno i esejista Milo Lompar. Osvedočeno i neopozivo.
Mirko Magarašević: Iz Pogovora
