„Antologijom Pocepana čipka (El encaje roto) obuhvaćeno je 35 pripovedaka specifične tematike, u čijem središtu su ženski likovi i rodno nasilje koje nad njima sprovode muškarci. Pripovetke su napisane u periodu od 1883. do 1921. godine, a hronološka razuđenost omogućava i lakše sagledavanje različitih faza koje Pardo Basan prolazi u načinu obrade ove delikatne tematike. Pripovetke ove zbirke razlikuju se po pogledu na svet, po stilu, po predstavljenom ambijentu, po društvenim klasama kojima pripadaju likovi, po vrsti odnosa koji baštine žena i muškarac, po vrsti nasilja koje se sprovodi (fizičko, psihičko, seksualno, roditeljsko, društveno, simbolično). Ova mala prozna remek-dela svedoče o tome da Emilija Pardo Basan nikad nije odustala od namere da ukaže na razlike koje se veštački stvaraju između muškaraca i žena, posebno u sferi ljudskih prava i lične slobode žene, koja se uglavnom morala potčiniti potrebama šire zajednice ili mikrosfere u kojoj se kretala.
Pripovetke o nasilju nad ženama imaju za protagonistkinje žene različitih psiholoških profila, društvenog statusa, porodičnih okolnosti, ličnih karakteristika, ali im je zajednička ilustrativnost, ideološka angažovanost, hrabrost i srčanost, a ženski likovi stavljaju život na kocku kako bi se suprotstavili raznim oblicima zlostavljača, ugnjetača, pokvarenjaka i drugih patoloških kategorija.“
Iz pogovora
