Roman Svetlane Lekić „Harfa duše“ je monolog jednežene pred odabranom sagovornicom, monolog koji je istovremeno i hronologija njenog života. ako je prerana smrt oba roditelja bila nesrećan sticaj okolnosti, glavna junakinjaće vrlo rano shvatiti da će njena upućenost na dom za nezbrinutu decu zauvek obeležiti njen život, koji će proteći, naravno, među ljudima, ali nikad bez onog dvosmislenog odnosa početnog razumevanja i konačne distance prema njoj. ova priča nije priča o patnji i bolu zbog gubitka roditelja, već priča o nemogućnosti popunjavanja praznine koju jedan takav gubitak donosi.