Svaka priča u ovoj zbirci je jedan mali roman. Svojim pripovedanjem Gaje nas nekad vodi iz sadašnjosti u blisku budućnost i pred čitaoca postavlja ozbiljna filozofska pitanja. .Kroz njeno lagano i pitko kazivanje, koje kadkad ume da ošamuti, nedvosmisleno se provlači nit reskosti i kritičnosti koja podstiče čitaoca da otvori oči i razbudi usnule misli kako bi se otrgao robovanju stereotipima i prenebregao mogućnost da bude izmanipulisan. Zato se ova zbirka može uvrstiti u svojevrsnu kritiku globalističke osrednjosti, vladavine mediokriteta i modernog, sve češće prisutnog usamljeničkog načina života. Ili kako to autorka kaže u svom delu: “Kada nema nikoga na dohvat ruke, kada se množina ne može čak ni zamisliti, čovek očvrsne iznutra i neki ogroman kamen se nastani u telu.”
Kreativno čitanje, Knez Wracharsky
Čak i ako mu se nikad ne dogodi, ljubav čoveka čini boljim.
Gaje Boralioglu
