Pred čitaocima se nalazi klasično delo portugalske književnosti, portugalski nacionalni ep objavljen 1572. godine, Kamoišovi Luzijadi. Ova duga epska poema u deset pevanja govori, kroz istorijske i mitološke alegorije, o odvažnosti portugalskog naroda u doba velikih otkrića 16. veka. Potka epa jeste epohalna plovidba velikog portugalskog moreplovca Vaska da Game i njegovo otkriće pomorskog puta do Indije. No, u tu potku umetnute su brojne istorijske i izmaštane avanture antičkih bogova, heroja, vojskovođa, ali i anonimnih Portugalca. Brojni opevani istorijski i mitološki likovi slave portugalski narod, njegovu veličanstvenu prošlost i blistavu budućnost, utvrđuju i neguju patriotizam budućih naraštaja. Ugledajući se na antičke epove koji pripovedaju podvige drevnih heroja, poput Aleksandra i Odiseja, Kamoiš svojim delom želi da pokaže da podvizi Portugalaca svojom veličinom i snagom nadvisuju sve one koji su im prethodili. Kamoiš, tipičan renesansni pesnik burne biografije, ovim obimnim delom dao je sebi zadatak da stekne besmrtnu slavu nacionalnog pesnika, ali i da sam portugalski narod – sinove Luza, kako i sam naslov dela govori – učini besmrtnim. Istovremeno, ovaj ep ima i nemerljiv značaj za portugalski jezik, koji njime konačno biva uzdignut u rang klasičnih jezika, latinskog i grčkog, te zadobija prestiž i identitet na evropskom nivou.
U nadahnutom i osavremenjenom prevodu Anamarije Marinović, Luzijadi za srpsku čitalačku publiku predstavljaju dragoceni kontakt sa jednom od velikih evropskih književnosti i njenim najsjajnijim renesansnim delom.
Prof. dr Ana Kuzmanović Jovanović
Luiš Važ de Kamoiš (Luís Vaz de Camões) (1524. ili 1525–1580) portugalski je pesnik i dramski pisac najpoznatiji kao tvorac nacionalnog epa Luzijadi, u kome opisuje putovanja Vaška da Game, ali i celokupnu istoriju portugalskog naroda. Poticao je iz porodice nižeg plemstva i bio u daljem srodstvu sa Vaškom da Gamom. Bio je dvoranin, pesnik i ratnik. Imao je široko znanje o rimskoj i grčkoj mitologiji, istoriji, književnosti i filozofiji svog vremena. O njegovom životu nema puno pouzdanih podataka, niti postoje formalni dokumenti koji bi potvrđivali njegovo univerzitetsko obrazovanje, pa se pretpostavlja da je mnoga znanja stekao u manastirskoj biblioteci, učeći kod strica koji ga je spremao za monaške zavete.
Burnog ljubavnog i avanturističkog života, pesnik se radije odlučuje za vojničku karijeru. Boravio je u Africi i na Dalekom istoku. U jednoj od bitaka izgubio je oko, zbog čega mu je ostao nadimak Ćoravi (O Zarolho). Zbog dugova, stavova koji su zagovarali napredak nauke i koji su se često kosili sa mišljenjem inkvizicije, bio je i hapšen, i živeo u izgnanstvu, i padao u nemilost vladara. Doživljavao je brodolome, obolevao od raznih bolesti, ali, bez obzira na sve, uvek je bio veliki patriota. Legenda kaže da je skočio u uzburkanu vodu kako bi iz talasa spasio svoje najvažnije delo – Luzijade. Imao je mnogo poteškoća sa nalaženjem finansijskih sredstava za njihovo objavljivanje. Po povratku u Portugaliju, umro je u krajnjem siromaštvu i bolesti, nemajući novca ni za sopstvenu sahranu. Danas se njegova grobnica nalazi u manastiru Svete Marije Velike (Santa Maria a Maior), koji pripada monaškom redu jeronimovaca (Mosteiro dos Jerónimos), u Lisabonu, preko puta grobnice Vaška da Game. Deseti jun, dan Kamoišove smrti, slavi se kao nacionalni praznik Portugalije.
