Ovo je grupa tekstova napisanih u poslednje dve godine, a tiču se konkretnih etičkih problema objavljivanja u nauci. Inspiracija su bili jednim delom i skandali s univerzitetskim diplomama, doktoratima i plagijatima koji su zabavljali Srbiju u poslednje dve godine. Moje je ubeđenje da su uzroci kršenja etičkih kodeksa u objavljivanju nauke duboko ukorenjeni u svakodnevnu praksu naučnog rada i da se uzroci za pojave nepoštenja i nekoherentnosti nalaze čak i u samim institucijama. Ipak, nema sumnje uzroci su mnogostruki, mada verovatno postoji jedan zajednički imenitelj, a to je, verujem, nedostatak znanja. Ovo je s toga jedan pokušaj da se taj osnovni nedostatak malo ublaži. Neki od tekstova su već bili ranije objavljeni i ti tekstovi su u glavnom ostavljeni u originalnoj formi. To je razlog za povremenu nekoherentnost u formatiranju teksta, kao i korišćenje ćirilice i latinice. To sigurno neće smetati čitaocu jer su u Srbiji i jedno i drugo pismo podjednako u upotrebi. Tri teksta na engleskom, od kojih su dva štampani u Dodatku, upućuju na činjenicu da su problemi, koje srećemo u Srbiji, deo kompleksne problematike komunicitanja u nauci. Jedan od lakših problema je i samo komuniciranje na više jezika, te Dodatak na engleskom može da posluži i da se čitalac s tim problemom lično direktno suoči. U većini tekstova, u primerima koji su predstavljeni, ima preklapanja opisa okolnosti, te to omogućava čitanje svakog poglavlja nezavisno od ostalih. Ova knjižica sigurno ne sadrži nikakav katalog predloga o tome kako se može unaprediti komunikacija u nauci. Ali ako bih hteo da ukratko kažem šta je u njoj sadžano, za one koji neće imati vremena za nju, možda bi ovo bilo dobra zamena za tih nekoliko sati čitanja: ako bi smo pikušali da po neke stvari koje radimo, radimo bar malo bolje, to bi već bilo dovoljno. Za povećanje znanja je, izgleda, neophodno ostvariti jedinstvo naučnog rigora i slobode nauke. Tekstovi koji slede trebalo bi da pomognu da sami rešimo tu enigmu. U vreme religiotnog i političkog fanatizma čini se da nauka, shvaćena ne kao dogma već kao slobodna konsekventna misao, nudi sigurnost, stabilnost i spokoj.