O Crnogorcima

Crna Gora je veličanstvene prirode, dušu dala za putopisca. Ljubomir P. Nenadovića nije opisivao Crnu Goru već Crnogorce, davši im dušu. Od časa kad je od Đura Cerovića čuo: „Nije to po ovim mrtvim stijenama, nego po srpskom imenu i jeziku, mi smo svi braća, zemljaci, ma đe življeli.” Svaki Crnogorac bio mu je drug, kad se na Cetinju svaki Srbin namernik dočekivao raširenih ruku i poslovičnim pozdravom: „Pravom Srbinu svaki je Srbin mio.” „Putnici koji pišu svoja putovanja obično najviše govore ο sebi.” – zapisao je Ljuba Nenadović, koji je ponajmanje pisao ο sebi, a u ovom spisu je najviše pisao ο Crnogorcima kao ο najlepšem i najčasnijem srpskom soju i ne pomišljajući da će se ikada neki potomci istih odricati i časti, samo da ne budu Crnogorci koji su i Srbi. Boraveći u Crnoj Gori i opisujući Crnogorce u časno ratno vreme 1878. godine, Ljuba Nenadović je izdigao Crnu Goru, u Pijemont srpstva. Nema ni lepšeg ni dirljivijeg opisa Crnogoraca do današnjeg dana. Današnji događaji ne bi trebali da umanje Nenadovićevu apoteozu. Na-dajmo se da ona neće postati nostalgija sa obe strane.