Ovim, naizgled, sitnim iskorakom Dragiša je otvorio vrata inovativnom osmišljavanju zbirke: probivši jednu vertikalnu ravan pesme, pretvorivši je u horizontalnu, stvorio je dodatnu dimenziju, napisao je, skovao – da se poslužim slikarskim jezikom – srednji i zadnji plan…
Dragiša već decenijama u poeziji čini isto ono što i u slikarstvu: preispituje sebe i ceo svet, mračnu i svetlu stranu ljudske prirode, strahove i pobede, grčku i slovensku mitologiju…
Čosić peva o ljubavi, sanjivom moru, umetnicima i samoći, magiji (Senka / u boji duge / valjda / postoji?), poljupcu i ljubavnom pogledu, čežnji i grešci prvog koraka…
Tamara Lujak, književnica
